Постфордизам – Франко Берарди: Душа на послу

Савремени феномен рада (у физичком смислу), према мишљењу Франка Берардија, услед развоја дигиталних технологија постаје све више униформан, док с обзиром на свој садржај постаје све различитији и специјализованији. У оквиру ове нове перспективе, наиме, иновативни рад (као онај који производи вредност) заправо је ментални рад (што је рад физички поједностављенији, мање је међусобно разменљив), док је значење саме продуктивности, у поређењу са фордистичким моделом производње, у мањој мери дефинисано: однос између времена и количине произведене вредности тешко је одредити јер за савременог когнитивног радника/радницу сат рада, са становишта произведене вредности, није исти.

Берарди скреће пажњу и на чињеницу да услед ове строжије поделе рада, као и слабљења повезаности појединаца унутар заједнице („губитка еротичности у искуству комуникације"), те свођења појма богатства на економску и куповну моћ, рад постаје и у много већој мери персоналан. „Оно што се уноси у процес когнитивног рада је управо оно што есенцијалније припада људским бићима: продуктивна активност се не предузима као физичка трансформација ствари, већ комуникације, креације менталног стања, осећања и имагинације".

Улога интелектуалаца у савременом друштву, у односу на раније Кантово схватање интелектуалца као фигуре независне од друштвеног искуства или Сартрово одређење ангажованог интелектуалца, битно је редефинисана - они, наиме, више нису независни од производње, нити могу бити слободни да преузму задатак чисто етичког и когнитивног избора у ужем смислу, већ постају „масовни друштвени субјект, тежећи да постану интегрални део општег процеса производње."

Текст је објављен као поглавље књиге Франка Берардија Душа на послу: од алијенације до аутономије, која је 2009. године објављена код издавача Semiotexte из Лос Анђелеса.

С енглеског превела Бранка Ћурчић.

Циклус приредила Ана Петковић.