Грамофонија – Лудвиг ван Бетовен: Гудачки квартет опус 131 (ПГП РТБ)

Лиценцна издања која је публиковао ПГП РТБ током седамдесетих и осамдесетих година, свакако су допринела да се домаћа публика упозна са најзначајнијим делом фонотечког фонда западне Европе и САД-а. Посебно је у том смислу важна сарадња са кућом Дојче грамофон чија су се издања нашла на домаћим винилима. Како југословенска продукција није ни изблиза могла да се укључи у трку са светским грамофонским гигантима, празнине у фонотечком репертоару попуњаване су реиздањима.

Тако су несразмерно већи део продукције ПГП РТБ-а чиниле плоче са снимцима страних издавача, док је скромни број записа начињених у југословенским студијима безмало до данас очувао статус раритета. Разумљиво, квалитет домаћих реиздања није на нивоу оригинала, што је случај и са плочом са Бетовеновим познатим квартетом. Наши уредници су одабрали да реиздају изузетно важан запис овог дела који су у јуну 1963. године забележили чланови Амадеус квартета у дворани Бетовен у Хановеру. Изузетно штуро визуелно решење плоче се не може оправдати стилским разлозима и не садржи никакав пратећи текст о звучном садржају, што је РТБ-ова неславна пракса која је присутна и у значајнијим издањима домаћих аутора. Без обзира на омот, снимак је отиснут врло квалитетно, без фабричких грешака и нечистоћа, задржавајући притом репродукциони имиџ великог немачког издавача.

Продукција Дојче грамофона је препознатљива пре свега по чистоћи снимка. Међутим, ова «чистоћа» је заправо технолошки поступак у обради записа, којим се фреквенцијски спектри артикулишу како би се више приближили задовољењу немачког «хај-фај» стандарда, који је у државни регистар стандарда заведен 1966. године, непуне три године након снимања интерпретације Амадеус квартета.

Домаћи продуценти пренели на наше тржиште заједно са издањем и високе продукционе стандарде, који се у овдашњим условима нису могли постићи. Њих одликује најпре готово математичка перспектива снимка, на коме је сваком звучном објекту одређен оптималан простор. Такође, стерео подела звука је веома детаљно изведена, тако да се виртуелни трећи канал пред слушаоцем постављеним тачно између звучника јавља као материјализована оса симетрије, у односу на коју најпре слушалац одређује своју позицију у простору звука, а онда и перцепцију других звучних стимуланса. Чини се да се у процесу репринта донекле изгубио свиленкасти тембр гудача упадљив у средњем регистру, познат са немачких оригинала, а који је на ПГП-овој плочи делимично замагљен утиском удаљавања извора звука.

Аутор циклуса: Милан Милојковић