Музеј звука – Концерти за дромбуље и мандору Ј. Албрехтсбергера

Материјални докази сугеришу да се идиофони инструмент дромбуље користио још у четвртом веку пре нове ере у Кини. Иако енглески назив овог инструмента - јеврејска харфа, сугерише да потиче из семитске културе, дромбуље су настале у Азији, а брзо су се прошириле у културама турских народа.

Данас постоји веома много имена за овај једноставан инструмент - у Азији се најчешће назива комуз или губуз, у Европи се називао и „стара енглеска труба" а у Француској гимбард.

Ипак свим инструментима је заједничко да се тон, који у основи остаје увек исте висине, производи окидањем металног језичка који се поставља унутар усне дупље, а отварањем и затварањем уста, извођач је у стању да произведе различите аликвоте и тако креира једноставне мелодије.

Концерти за дромбуље и мандору Јохана Албрехтсбергера су један од ретких примера класичних композиција написаних за овај инструмент. Настанак ових дела може се објаснити занимањем који су композитори галанте епохе имали за народне инструменте, те поред композиција за алпски рог, харди-гарди и гајде Леополда Моцарта, спадају у корпус тих необичних остварења у којима се срећу „висока" и „народна" уметност 18. века.

На снимцима које ћете чути дромбуље, које свира Фриц Мајер, звуче изненађујуће мелодично, а њихов звук се често стапа са мандором, инструментом из породице лаута, који свира Дитер Кирш. Ови уметници наступају уз пратњу Минхенског камерног оркестра под управом Ханса Штадлмаира.