Гилберт и Саливен: Микадо

Микадо или Град Титипу је двочина оперета чувеног двојца - Гилберт и Саливен, која је премијерно изведена 1885. године у Савој театру у Лондону. Ту је изведена чак 672 пута - што је чини једним од најдуже и најчешће извођених комада у позоришту свих времена. Ово популарно дело чућете у изузетној подели Лирске опере из Чикага којом диригује чувени Ендрју Дејвис.

Мецосопранисткињу Стефани Блајт, у улози Катише, већ сте слушали у Хендловој Роделинди на отварању Метрополитенове сезоне 2011/2012. Бас баритон Џејмс Морис тумачи улогу Микада, док је Ко Ко - Нилс Дејвис. Нанки Пу је Тоби Спенс, а Јам Јам је Адриана Чачман. Пити Синг је Катерин Гледнер док у улози Пу Ба наступа Ендрју Шор. 

Заплет је следећи: Нанки-Пу је напустио двор свог оца - Микада од Јапана, како би избегао венчање са ружњикавом Катишом. Као путујући минстрал, он се враћа у родни град Титипу са својом новом љубави - Јам Јам. Њихову срећу спречава Ко Ко, вереник Јам Јам, иначе ноторни женскарош који је, следећи строга Микадова 'анти-флерт правила', постао Велики егзекутор. Заплет је апсурдан: Ко-Ко никога не сме да погуби због флерта, пре него што декапитира самог себе. Приморан да, ипак, инсценира једну егзекуцију за Микада, Ко Ко допушта брак између Нанки Пуа и Јам Јам, јер је принц пристао да после буде гиљотиниран. Али, наравно, неће се десити никакво крвопролиће у овој веселој фарси. Нанки Пу уз помоћ Пити Синга и Пуа Баа успева да убеди Микада да је присуствовао стварном погубљењу и то сопственог сина. Цар је очајан, али потом схвата да је све то била само шала и све се завршава у срећи и весељу.

Ово дело обилује музичким шалама - као што је цитат Бахове оргуљске фуге у ге молу у арији A more humane Mikado, али пре свега слушаоци и гледаоци широм света бивају освојени непатвореним, апсурдним, енглеским хумором.