Климатске промене

Стивен Гардинер у тексту „Глобални тест за савремене политичке институције и теорије" предлаже глобални тест за друштвене и политичке институције и теорије које се баве климатским променама, сматрајући да данас различити облици и једних и других падају на том тесту. Један од могућих начина да се крене напред је померање фокуса на људска права, основне потребе и могућности, што се одражава у појави концепта као што су одрживост и безбедност људи. Гардинер сматра да приступе климатским променама који се ослањају на економску парадигму треба заменити онима који се првенствено орјентишу на људску безбедност на индивидуалном нивоу, као и на институције које су потребне да би се она осигурала.

Асунсион Лера Сент Клер у тексту "Климатске промене и глобално сиромаштво" тврди да су региони, заједнице и појединци који су већ угрожени климатским променама и који ће њима бити најтеже погођени у будућности, они који су најмање допринели проблему и који имају најмање капацитета да се носе са последицама. Ово укључује сиромашне земље, сиромашне народе, маргинализоване и рањиве појединце и групе у свим друштвима, па и у напредним економијама запада.

Клер сматра да је најефикаснији начин да се промовише одрживо прилагођавање неизбежним климатским променама, хитно искорењивање огромног сиромаштва, изградња солидног система социјалне заштите и свођење неједнакости на минимум. Ово захтева радикалне промене у теорији и пракси смањења сиромаштва и прелазак са интереса за тржишна решења на промене климе. Ауторка тврди да се ефикасно и поштено уоквиравање односа између глобалног сиромаштва и климатских промена налази око концепта „одговорности да се заштити". Пажња на одговорности је, наиме, далеко боља полазна тачка за договоре и преговоре на глобалном нивоу; она се посвећује и клими и сиромаштву, допуњује усмерење концепта људске сигурности и помаже да се материјализују његови принципи.

Материјализација и представљање специфичних дужности и одговорности морају да се догоде на многим нивоима, али ова питања ће се решавати као проблем свих људских бића јер се ради о свима нама. „Ово није „елегантно" решење или менаџерска перспектива", пише Асунсион Лера Сент Клер. „Подела одговорности увек ствара неред, водећи у сталне процесе преговора и расправа јер су неслагања око одговорности веома често неслагања око тумачења чињеница. То је „неспретна" али ипак усмеравајућа снага. 

Важно је да расправа о одговорности буде отворена; да тече и да даје правац за акције. Добар начин да се отпочну расправе о одговорности је да се укључе сви они учесници, агенси и појединци који имају највећу моћ, самим тим и највише способности да дају одговоре на конкретна питања. А прва тачка на овој агенди о одговорности је значајна реформа глобалних институција. Двадесет први век може само да буде ако постане доба одговорности", сматра Клер.

Текстове је с енглеског превела Вишња Минчев.

Уредница циклуса Оливера Нушић.