Историјски снимци
У емисији ИСТОРИЈСКИ СНИМЦИ диригент Ђузепе Синополи и оркестар Државне капеле из Дрездена изводе "Данте симфонију" Франца Листа. Снимак је забележен 1994. године.
Археолог, криминолог, лекар, електро-акустичар и композитор Ђузепе Синополи, остао је упамћен у историји музике пре свега као диригент. Његова каријера се мора паралелно пратити на више фронтова, будући да се одвијала у преклапањима бројних подручја којима се италијански маестро бавио. У време снажног уплива теорија природних наука на композиторске поетике шездесетих и седамдесетих година прошлог века, Синополи се кретао на релацији Венеција-Дармштат-Падова, проучавајући у исто време Штокхаузенову електронску музику, антропологију криминала, медицину и класичан музички репертоар.
Прве значајније трагове на европској музичкој сцени остварио је са ансамблом Бруна Мадерне који је и основао, док је свој највећи композиторски успех забележио у Минхенској опери 1981. године, када је изведена његова Салома. Две године касније постао је диригент Филхармонија оркестра, а 1992. године директор оркестра Државне капеле из Дрездена. Током друге половине 80-их и почетком 90-их година, пажњу је скренуо контроверзним тумачењима пре свега оперског репертоара из периода fin de siècle. Противљењем спектакуларизацији оркестарске музике, нарочито оне с почетка 20. века, Синополи је критику поделио на оне који су тврдили да уопште није компетентан да диригује и оне који су га сматрали изузетном личношћу која својом ерудицијом оплемењује све чега се прихвати. Мрежа Синополијевих активности прекинула се изненада 2001. године приликом извођења Вердијеве Аиде у Берлину, када је подлегао фаталном срчаном нападу.
Данте симфонија чији ћемо снимак репродуковати, испољава главне црте Синополијевог диригентског карактера. Без бљештавила и неукусних громких фортисима тимпана и лимених дувача, Синополи води ансамбл кроз Листову партитуру, веома промишљено тумачећи тонски садржај. Посебну пажњу посвећује вајању фраза у односу на програмски предложак, односећи се према ванмузичком наративу као према драмској сцени коју својим ансамблом дочарава. Тиме се његова интерпретација обимог дела заокружује, показујући доследност у којој је иста извођачка идеја присутна у свим моментима дела.
Емисију уређује Милан Милојковић.
Коментари