Велика научна открића - ДНК

Слушаћете одломак под насловом Последице истраживања генома из књиге На почетку беше двострука спирала у којој Ернст Петер Фишер приповеда о личностима и догађајима везаним за једно од најважнијих открића савремене биологије. Реч је о молекулу дезоксирибонуклеинске киселине (ДНК), чију су хемијску структуру растумачили Џејмс Вотсон и Френсис Крик 1953. године. Фишерова књига штампана је у Минхену поводом педесeтогодишњице овог научног догађаја, а аутор говори како о многим појединостима које су претходиле великом открићу, тако и мање познатим научницима и пријатељима који су такође допринели одгонетању «тајне живота».

У тексту Последице истраживања генома Фишер пише о данашњим активностима Џејмса Вотсона, као и о његовим политичким и етичким уверењима. Наиме, он данас има репутацију контроверзног научника управо због својих ставова који нису у складу са савременим гледиштима о људским правима, попут оних која се односе на неповредивост живота. То се нарочито одражава у томе што Вотсон поставља оштру разлику између онога што назива «смисленим животом» и «живота који услед генетских неправди нема никакве шансе да постане смислен». Ипак, оваква Вотсонова уверења не треба олако повезивати са еугеничким мишљењем, схваћеним кроз његову рецепцију у доба фашизма, већ као посебан вид одговорности који произилази из сазнања добијених новим генетичким истраживањима. Вотсон заправо инсистира на генетичком описмењавању људске популације и на обавези да се достигнућа науке учине што доступнијим и применљивијим.

Превод с немачког Александар Гордић.

Уредница емисије Тања Мијовић.

*     *     * 

Од 2012. године циклус НАУКА И ДРУШТО можете пратити суботом. Први део текста Како и када је почео живот чији је аутор Ан Лефевр Баледије емитоваћемо у суботу, 7. јануара.