Опере – Ђоакино Росини: Жена са језера

Жену с језера, мелодраму у два чина, Росини је написао на либрето Андрее Леонеа Тотола на основу истоимене песме Волтера Скота. Премијера је одржана 24. октобра 1819. године у Театру Сан Карло у Напуљу.

Опера се дешава у Шкотској у XVI веку за време владавине краља Џејмса V. У побуни против краљевске власти Горштаке преводи Даглас, Еленин отац. Његова ћерка, позната и као Жена са језера, заљубљена је у импулсивног Малколма Грејема, али је верена за једног од савезника њеног оца - ратоборног вођу клана Родрига.

Први чин почиње на живописном језеру Лох Катрин: сељаци раде у пољима, а у даљини се чују звуци лова. Чамац се приближава преко језера, а у њему се налази Елена која пева једну од најједноставнијих и најшармантнијих Росинијевих каватина O matutini albori. Када ступи на обалу среће краља Џејмса, који се одвојио од своје ловачке дружине. Он се представља као Уберто. Њега импресионира Еленина лепота и он прихвата њен позив да преноћи на њеном имању. Ипак, ловачка дружина проналази краља и он схвата, на своју несрећу, да је Елена ћерка побуњеног Дагласа. Такође, сазнаје и да је верена за Родрига. Настаје дует у коме протагонисти исказују своје конфликтне емоције - Елена своју љубав према Малколму, док краљ схвата да се заљубио у лепу девојку.

После дуге и драмски изузетно успеле уводне сцене, наступа конвенционалнији призор резервисан за Малколма - храброг и лакомисленог ратника кога је као и Танкреда, Росини поверио мецосопрану. Даглас такође има конвенционалну улазну арију у којој објашњава Елени врлине лојалности и послушности. Док су Елена и Малком растрзани између љубави и дужности, појављује се и Родриго како би посетио своју будућу супругу. На крају првог чина долазе вести да су непријатељске снаге пред вратима. Драмска акција се убрзава. Родриго позива на симболично уздизања древног ратног штита. Позвани су свештеници који наступају у чувеном Хору бардова написаном за мушке гласове, харфу, виоле, пицикато виолончела и контрабас. Окупљени виде звезду падалицу и то тумаче као добар знак - а Росини завршава чин величанственим захукталим финалом у коме учествују солисти, три хора, оркестар, као и војни оркестар на сцени.

Други чин почиње нежном аријом краља Џејмса, која се развија у дует у коме он изјављује љубав Елени, док она инсистира да између њих може постојати само пријатељство. Пре него што оде он јој даје прстен који јој гарантује краљевску заштиту. Њихов опроштај прекида Родриго који захтева да се странац представи. На Еленино изненађење Џејмс говори да је краљев присташа - а Елену и Џејмса окружују краљевски војници који су до тада били скривени. Њен отац Даглас је приморан да се преда, а војници њега и Малколма одводе у дворац Стерлинг. Елена доноси прстен који јој је дао мистериозни мушкарац, а улазећи у дворац она чује некога како пева њену песму са језера Лох Катрин. То је мистериозни странац, односно сам краљ који открива свој идентитет и притом нуди помиловање Дагласу и Малколму. Остављајући по страни сопствене емоције Џејмс благосиља брак Елене и њеног избараника. Толико емоција, Tanti affetti, сада јури кроз Еленино срце у брилијантној, бравурозној арији које је Росини волео да повери својим јунакињама на крају опере. Њој се потом прирдружују сви присутни. То је изузетни завршетак једне од најлирских и најимагинативнијих Росинијевих остварења.

Уредница Ксенија Стевановић.