Хроника Трећег програма
Емитоваћемо осврт Ане Тасић на представу "Радници умиру певајући" и текст Дејвида Веласка "Позајмљено време", написан поводом филма Кристијана Марклија "Сат".
Представа Радници умиру певајући, према тексту Олге Димитријевић и у режији Анђелке Николић, премијерно је изведена 16. децембра на сцени Битеф театра у Београду. Радња комада дешава се у Србији 2010. године, у времену транзиције и околностима манипулативних приватизација, а актери су радници као маса очајника произведена политичко-економским контекстом. Представа се одвија у форми мјузикла и, како пише Ана Тасић, тематски, идејно и формално је блиска «Радничкој хроници» Петра Михајловића, што потврђује потребу млaђих драмских писаца за стилски и формално аутентичним разрачунавањем са увреженим проблемима друштва.
* * *
У тексту Позајмљено време Дејвид Веласко пише о филму Кристијана Марклија Сат, који је снимљен 2010. године, а први пут приказан у Белој коцки у лондонском Мејсонс јарду. Реч је о двадесетчетворочасовном остварењу састављеном од монтираних сцена из преко хиљаду филмова снимљених у последњих сто годинa. Заједничко за све елементе монтаже јесте то што се у њима појављује сат - часовник, будилник, пешчани сат и тако даље, а међу «глумцима» су Мерилин Монро, Марти Мекфлај, Џек Николсон, Дастин Хофман и многи други. У филму је сат представљен као машина која трансформише симболе у крајње детерминисане показатеље. Текст је у преводу с енглеског Владимира Матеса преузет из часописа Артфорум.
Уредница емисије Тања Мијовић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
.jpg "Преглед музичке недеље")
.jpg "Преглед музичке недеље")
Коментари