Стваралаштво Жан-Жозефа Мондонвила

У својим камерним композицијама Мондонвил је често експериментисао са новим односима чембала и мелодијског инструмента. У свом опусу 5 Мондонвил је начинио смели искорак: комадима за клавсен придодао је мелодијску деоницу која може бити певана на латинске стихове псалама, или, пак, извођена на виолини. У уводу свог дела Мондонвил је јасно назначио да комади могу бити извођени само на чембалу, на чембалу и виолини, или на чембалу уз пратњу гласа; такође, предвидео је могућност ангажовања и виолине и гласа. Оваква инструментација могла је задовољити потребе многих париских извођача-аматера, а композитору је омогућила занимљиве огледе са фактуром и бојом. Посебно су интересантне ситуације у којима је пратећој мелодијској деоници поверен дискретан контрапункт на водећу деоницу чембала. На формалном плану Мондонвилова решења такође представљају занимљиву синтезу наизглед удаљених идиома - док су одређени ставови осмишљени као италијанске да капо арије, поједини комади прате оквире француског инструменталног ронда.

Оргуљаш и композитор, Мишел Корет, рођен у Руану 1707. године, истакао се као педагог и аутор бројних приручника о извођачкој пракси. Већина његовог опуса настала је као одговор на захтеве нове културе грађанске класе, те је сачињена од комичних опера и камерних дела намењених приватним извођењима. О овоме сведочи и наслов његове збирке камерне музике Задовољства самоће коју је објавио у Паризу 1739. године као свој опус 20.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.