Велики интерпретатори - Пијанисткиња Идил Бирет

Рођена у Анкари 1941. године, Идил Бирет је још у најранијој младости била привучена звуком клавира, који почиње да свира већ са непуне четири године. Попут чуда од детета, веома брзо је музички сазрела и већ са једанаест година уписала Париски конзерваторијум, где је отпочела студије клавира у класи Нађе Буланже, у којој је и дипломирала четири године касније са освојене три прве награде. Након студија, Бирет је више година била ученица Алфреда Кортоа, једног од најзначајнијих француских пијаниста прве половине XX века, да би потом наставила свој уметнички развој уз менторску подршку Вилхелма Кемпфа који је постао њен уметнички узор током читаве пијанистичке каријере.

Каријеру је започела већ са шеснаест година као млади солиста који обећава, добивши прилику да наступа са значајним светским оркестрима попут Бостонског симфонијског оркестра, Лењинградске и Варшавске филхармоније, и уз диригенте као што су Пјер Монто, Ентони Вит и Генади Рождественски. Пресудан моменат у њеној широј светској афирмацији било је освајање Златне медаље на пијанистичком такмичењу Дину Липати у Лондону, након кога је Идил Бирет отпочела значајну студијску каријеру, пре свега за дискографску кућу И-Ем-Ај,а потом и Наксос, захваљујући којој ће се у деценијама које ће уследити, стврстати у ред најпродуктивнијих студијских музичара, са укупно 84 објављена албума, продата у више од три милиона примерака. Поред овог вида активности, Идил Бирет је веома запажена и као концертни пијаниста, те члан жирија престижних пијанистичких такмичења као што су она која носе имена Вана Клајбурна, Краљице Елизабете и Феруча Бузонија.

Тежиште репертоара Идил Бирет чини музика романтичарске епохе, и у том смислу, треба истаћи да у њеном богатом дискографском опусу доминирају аутори попут Фредерика Шопена, Франца Листа, Јоханеса Брамса и Сергеја Рахмањинова чије је опусе Идил Бирет снимила у целини. Управо ова пракса интегралног документовања стваралаштва појединих аутора, Идил Бирет сврстава у ред оних интерпретатора који су превасходно окренути баштињењу пијанистичког репертоара, као праксе којом се остварује не само уметнички него и значајан едукативни циљ. Својим позитивистичким и објективистичким приступом материјалу, Идил Бирет се, при томе, не ограђује од емоционалног доживљаја и обликовања дела које, иако одмерено, представља израз снажне индивидуалности и јасно артикулисаног уметничког концепта.

Аутор емисије Стефан Цветковић.