Грамофонија

Ретки су примерци винила који долазе из бивше Чехословачке, а који су успели да се пробију кроз бедем издања чешког продукцијског гиганта, Супрафона. Након другог светског рата, национализовани Супрафон је у потпуности преузео доминацију чехословачким тржиштем, као кућа са великом традицијом и механизмима опстајања на тржишту. Словачки огранак Супрафона је био усмерен ка објављивању композиција са тог поднебља, али је ипак био само филијала великог издавача. Са растом словачке музичке сцене током шездесетих година, потреба за самосталним издавачем је задовољена трансформацијом словачког огранка Супрафона у независну кућу Опус, 1971. године. Од тада, Опус преузима улогу националног издавача, са циљем да поред тржишног ангажмана, формира фонографски корпус словачке класичне и савремене музике.

Пример овакве праксе јесте издање из 1983. године, са музиком словачког модернистичког композитора Романа Бергера. Ова монографска плоча представља Бергера као једну од стожерних фигура тадашње словачке музичке сцене, доносећи два његова остварења, солистичко и оркестарско. Пратећи двојезични биографско-критички текст афирмише обухватност Бергеровог стваралаштва, а приређивачи издања су очигледно мислили и на инострани пласман, позиционирајући композитора у оквиру ширег европског контекста. Студијски снимак Бергерове клавирске сонате број 3 је донекле просторно затворен, те се ствара утисак плитког звука, који се без обзира на јачину брзо губи непосредно пред слушаоцем. Међутим, готово пунктуалистичка техника за којом Бергер посеже у сонати вероватно не оправдава, у естетском смислу, дубоку пројекцију тона, којом би се продукцијом задирало у детерминисаност тонских односа, те овакав подухват не ремети слушалачко искуство.

Симфонијско дело Свита у старом стилу представљено је документарним записом, у коме долази до изражаја акустички потенцијал концертне дворане Словачке филхармоније у којој је забележен. Продуценти предвођени Едвардом Херцогом су успели да постигну веома слушљив снимак музике која није тако приступачна, вешто затварајући слушалачки хоризонт меким гудачким тембром, допуштајући да се пред њим распростиру оштрије боје удараљки и клавира.

Аутор емисије Милан Милојковић.