Личности – Михаило Ђурић

Михаило Ђурић, рођен 1925. године у Шапцу, завршио је студије права, филозофије и класичне филологије на Београдском универзитету, а докторску тезу Идеја природног права код грчких софиста одбранио је 1954. на Правном факултету у Београду, где је до почетка 70-их година стекао и сва универзитетска звања. Због оштрог критиковања тадашње политике СФРЈ, против Ђурића је покренут судски поступак, који је окончан осудом на девет месеци затвора и удаљавањем са Правног факултета. После одслужења казне Ђурић је наставио научни рад на Институту друштвених наука у Београду, а као гостујући професор држао је предавања на универзитетима у Бечу, Западном Берлину и Аугсбургу. Током своје плодне каријере написао је петнаестак књига и на стотине чланака, прилога и расправа, а 2009. године у издању Службеног гласника из Београда изашли су и Сабрани списи Михаила Ђурића у дванаест књига. Његов научни углед потврђен је и пријемом у Српску академију наука и уметности, као и чланством у Европској академији наука и уметности у Салцбургу.

У тексту Мисао и част као судбина Часлав Копривица пише првенствено о личним, карактерним особинама нашег великог мислиоца, јер његово писано дјело произилазило је из његовог животног дјела, свједочило је о њему, али је било и позив свима онима који су га познавали или који су макар нешто поближе чули о њему - да живе дјелујући и одјеловљујући, тј. остављајући за собом нешто достојно сјећања и очувања, нешто довољно вриједно да се на његовој основи може и смије надаље живјети, градити и стварати.

Уредница емисије Тања Мијовић.