Славој Жижек: Како читати Лакана?
У седмичном циклусу ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ, од понедељка 5. до петка 9. децембра, можете слушати делове књиге Славоја Жижека "Како читати Лакана?" из 2007. године. Са енглеског превео Горан Бојовић.
Управо су необичне интерпретације текстова Жака Лакана створиле од Славоја Жижека оно што је он данас - један од најпопуларнијих филозофа на свету. И за Лакана би се могло рећи да је један од најпопуларнијих филозофских писаца на свету, али његови списи су, за разлику од Жижекових текстова, до те мере непрозирни да су на самој граници читљивости. Уз то, никако не би требало занемарити да је Лаканова слава, од почетка девесетих година прошлога века, расла напоредо са славом самога Жижека.
Књига о Лакану још једна је Жижекова духовита травестија која, иза школског наслова књиге, који обећава систематску расправу и појашњавање тешких лакановских мотива, крије мноштво Жижекових идеја и тумачења на Лакановом трагу. Лакан је, пре свега, психоаналитичар, а у овој књизи Жижек настоји да покаже како, упркос жестоким обрушавањима на психоанализу, упркос томе што се психоанализа може посматрати као болесник, њу чека дуг и, сасвим могуће, плодан живот. На себи својествен начин он пише: "Можда је у случају психоанализе преурањено одржавање помена јер њу као ‘болесника' чека још дуг живот. Насупрот оним ‘очигледним' истинама, које су пригрлили Фројдови критичари, мој циљ је да покажем како је тек данас куцнуо час психоанализе. Гледани Лакановим очима, кроз оно што је Лакан звао својим ‘повратком Фројду', Фројдови кључни увиди се коначно појављују у својој правој димензији. Лакан није овај повратак схватио као повратак ономе што је Фројд тврдио, већ као повратак оном језгру фројдовске револуције које ни сâм Фројд није био у потпуности свестан."
Можда и најузбудљивија Жижекова инвенција у овоме тексту јесте однос према Иду, према несвесним нагонима. Наиме, он лакановску интерпретацију разуме не као позив да се Ид (Оно) покори, да се разуме кроз свесне структуре, да се, такорећи, развласти, већ да се разуме као место истине. Али - и управо ту долази до жижековског преокрета уобичајнеих мотива - не као место некакве узвишене, светле, жуђене истине, већ као место тешке, мучне, неподношљиве истине: "Оно што ме ‘тамо' чека није нека дубока Истина с којом морам да се поистоветим, већ једна неподношљива истина с којом морам да научим да живим." Управо та истина јесте она реалност коју ће, позивајући се на филм Матриx, Жижек разумети као пустињу.
Уредник циклуса: Иван Миленковић.
Коментари