Велики интерпретатори – Диригент Клаудио Абадо

Овај италијански уметник, један је од најзначајнијих диригената друге половине двадесетог века, који је својим интерпретацијама обележио савремени музички тренутак. Његова свестраност и вишедеценијска каријера сврстава га у ред најпознатијих музичких фигура нашег времена. Рођен 1933. године у Милану у музичкој породици, Абадо је прве контакте са музиком остварио веома рано, док је музичко образовање започео свирајући клавир. За професију диригента међутим, заинтересовао се још као дечак, присуствујући пробама оркестра у којем је његов отац свирао као виолиниста, а који су водили Артуро Тосканини и Вилхелм Фуртвенглер. Студије дириговања је уписао на конзерваторијуму Ђузепе Верди у Милану, где се убрзо истакао као један од најталентованијих студената. Са тим референцама, Абадо после завршетка основних студија одлази у Беч, у мајсторску класу Ханса Сваровског код кога стиче значајну техничку и уметничку надградњу. Први значајни успеси који ће му отворити врата светске славе, одиграли су се у годинама које ће уследити. Године 1958. Клаудио Абадо осваја награду на међународном такмичењу за диригенте Кусевицки, која му омогућава да добије бројне ангажмане у оперским кућама широм Италије. Абадо, 1963. године, постаје лауреат престижног такмичења Димитри Митропулос што му омогућава да током пет месеци ради са Њујоршком филхармонијом. У току своје плодне диригентске каријере Абадо је деловао као шеф, односно уметнички директор неких од најзначајнијих оркестарских институција. Наведимо неке: Уметнички директор Миланске скале, био је од 1968. - 1986. године, потом Бечке филхармоније од 1986 - 1989. године, док је од 1979 - 1987. био главни диригент Лондонског симфонијског оркестра. Године 1989. Абадо постаје стални диригент и уметнички директор Берлинске филхармоније, наследивши ма том месту Херберта фон Карајана, а на овом месту ће остати све до званичног повлачења са јавне сцене 2002. године. Иако последњих година води борбу са раком, Абадо је 2003. године оформио најновију поставу Фестивалског оркестра из Луцерна, а тренутно делује и као директор Моцартовог оркестра из Болоње.

У својој диригентској пракси, Абадо поред класичног репертоара, велику пажњу поклања и остварењима композитора XX века, често изводећи дела својих савременика. У том смислу може се рећи да његов репертоар обухвата широки спектар музике од дела романатичарских аутора са посебним акцентом на остварењима Густава Малера, преко класика XX века попут Арнолда Шенберга, Карлхајнца Штокхаузена, Луиђија Нона, па све до појединих савремених аутора као што су Роберто Карневале, Франко Донатони и други. У том контексту треба напоменути да је управо Абадо 1988. године основао цењени фестивал савремене музике Вин Модерн.

Упоредо са живом концертном праксом, Клаудио Абадо се посебно истакао и као студијски музичар, остварујући један од најобимнијих дискографских опуса. Његови албуми, обухватају готово све музичке жанрове, са нарочитим акцентом на симфонијској и концертантној музици. Међу бројним наградама које је за свој студијски ангажман добио, поменимо она најрецентнија, попут Греми награде коју је добио за компакт диск са делима Хиндемита 1997. године или за снимак Бетовенових клавирских концерата заједно са Мартом Аргерич, 2005. године. Поред престижних признања које је добио за свој целокупан уметнички рад, попут француске Легије части, Малерове Медаље и почасних доктората на светским универзитетима, Абаду је посебна почаст указана установљењем награде са његовим именом, коју су 2006. године иницирали чланови Берлинске филхармоније.

Аутор емисије Стефан Цветковић.