Стваралаштво Жан-Жозефа Мондонвила

Жан-Жозеф Касанеа де Мондонвил је, поред Рамоа, једна од водећих личности француске музике у 18. веку. Рођен у Нарбону, 25. децембра 1711. године, са 20 година преселио се у Париз где је већ 1733. поче да објавјуље своје инструменталне композиције, наишавши на позитивну реакцију љубитеља музике. Након виолинских и трио соната, Мондонвил је 1734. године објавио свој опус 3, збирку комада за чембало које је организовао по угледу на форму барокне сонате. Ове композиције Мондонвил је касније прерадио за камерни оркестар и објавио као „сонате у четири деонице", а у овом облику су извођене и на чувеним Духовним концертима у Паризу. Већина соната из ове збирке прати троставачни модел италијанске увертире, при чему је лагани став означен као арија, док завршни носи карактер жиге. Последња соната из овог Мондонвиловог опуса издваја се не само својом четвороставачном структуром, при чему је трећи став, насловљен као Amoroso, близак карактеру менуета, већ и сродношћу са галантним идиомом и применом концертантног стила.

Жан Батист Кентен, један од Мондонвилових савременика, такође је истраживао са могућностима преплитања камерног, симфонијског и концертнтног идиома, о чему сведочи и његова четвороставачна „Сонату у четири деонице" у Де дуру. Као и Мондонвил, Кентен се убрајао међу истакнуте виолинисте који су стварали у француској престоници, поставши члан ансамбла париске опере 1718. године.

Аутор емисије Срђан Атанасовски.