Степеник

Пре неколико година, Роберт О. Пакстон, амерички историчар и велики познавалац историје фашизма, објавио је књигу The Anatomy of Fascism (Анатомија фашизма) упозоравајући да се у 21. веку ниједан фашист неће назвати "фашистом". Зато је данашње фашисте тешко препознати по ономе што говоре, много значајније је разумети шта раде.

Пакстон закључује да ће фашизам због акутног недостатка идеја и неприхватања универзалних вредности увек узети облик и боју свог времена и културе. Тако ће фашизам у САД бити религиозан и антицрначки, у Западној Европи секуларан и антиисламски, у Источној Европи католички или православни, и антисемитски. Али техника која се користи свуда је идентична: харизматски вођа, популизам, масовне забаве, наша нација (или група) увек је жртва и сав бес усмерен је према "непријатељу".

Контекст у коме оваква врста политике може преовладати јесу, извесно, друштва измучена дуготрајним кризама, али сигурно и сва она која нису научила лекције европских падова двадесетог века.

Најновији број часописа "Солидарност", који као свој мото истиче интернационализам и социјализам одоздо, бави се управо темом фашизма.Тема броја на известан начин је иницирана недавним масакром у Норвешкој, када је "хришћански фундаменталиста", како себе назива Андерс Брејвик, отворио ватру на учеснике омладинског кампа владајуће Радничке партије убивши при том деведесет људи.

О феномену фашизма у светлу нових друштвених околности, за Степеник говоре Матија Меденица и Миљан Јелић, чланови организације "Маркс 21".

Емисију уређује и води Маријана Радуловић