Степеник

Националистичка реторика тако "пројектује снажне слике кућног огњишта, топлине, љубави и безусловног прихватања". Насупрот томе налази се могућност дисконтинуитета која се често употребљава у различите политичке сврхе.

Када национална држава (држава-нација) постаје једини легитиман политицчки оквир, етницитет и етничке разлике постају привилеговани облици формирања идентитета и социјалне анализе. То је контекст у коме се репродукција суштински везује за опстанак нације што подразумева жртвовање појединца - пре свега жена - али и породице интересима нације.

У књизи "Бела куга" - међу - Србима", Рада Дрезгић бави се анализом репродуктивних дискурса у Србији крајем двадесетог века, временом чији је дух био прожет осећањем дубоке Кризе и Пада, као и огромном потребом за Обновом. Различити дискурси о рађању - стручни, научни, политички, популарни, псеудонаучни и религијски - постављали су сличну дијагнозу: Због ниске стопе рађања Србија ће ускоро остати без Срба! Кривицу за такво стање сносиле су, у оквиру нације,"сувише модернизоване" српске жене које не рађају (довољно). У том периоду, изван нације, њен опстанак и суверенитет, био је угрожен високим фертилитетом на Косову. У делу "Бела куга" - међу - "Србима" Рада Дрезгић анализира дискурсе о становништву и о абортусу током десетогодишњег периода, од 1986 до 1997 године.Ова минуциозна анализа обухвата стручне и научне текстове, текстове из штампаних медија, документе и скупштинске расправе.
Ауторка је научна сарадница у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду и доценткиња на Факултету музичке уметности у Београду. Докторирала је на одсеку за Антропологију Универзитета у Питсбургу (САД). Бави се истраживањима из области женских студија, студија национализма, демографије, социјалистичке транзиције, као и регионалних студија Балкана.

Са Радом Дрезгић разговара Маријана Радуловић.

(Слушајте емисију у МП3 формату)