Град: Omnia mutantur, nihil interit

Ова латинска пословица се различито преводи, чак и контроверзно тумачи. Од: Све се мења, ништа не пролази, до: Све се мења, ништа не остаје. Несумњив је дакле први део - извесно је да се све мења, али колико је у том "новом" онога "старог"? Да ли други део сентенце дезавуише или апсолутизује промене?

Таман у том распону су и контроверзе које прате самоукидање галерије Контекст. Нови су људи - додуше не сви, нова је институција: Установа културе Пароброд, нови је контекст... али су сећања стара, искуства су нам паланачка, страхови су оправдани...

У Граду, о "оправданом" или "неоправданом" самоукидању галерије Контекст говориће и неки "нови" и неки "стари" људи...

Аутори емисије су Снежана Ристић и Радоња Лепосавић.

Град: Omnia mutantur, nihil interit

Програмска шема