Аутограм
Франческо Ђеминиани је био један од највећих италијанских виртуоза на крају барокне ере: према сачуваним сведочанствима његовог савременика, познатог енглеског хроничара Чарлса Барнија, Ђеминијани је био виолиниста са "перфектном интонацијом" и диригент чија су темпа "задавала велике потешкоће музичарима Оркестра напуљске опере".
.jpg "Преглед музичке недеље")
.jpg "Момчило Мошо Одаловић: „Магла\"")
Ђеминијанијеве сонате из збирке "Шест соната за виолончело и басо контиунуо", којима смо посветили данашњи Аутограм, први пут су биле објављене у Паризу 1746. године. Њихово енглеско издање појавило се већ следеће године. Виолончело је у то време било релативно нов инструмент и већ је имало много поборника међу млађим музичарима.
Снимак Ђеминијанијевих Соната за виолончело, који ћете слушати у данашњој емисији, реализовали су 1990. године Хидеми Сузуки, на Аматијевом виолончелу из 1570. године, Рајнер Циперлинг, на виолончелу Вићенца Панорма из 1786. године и Гај Пенсн на клавсену Ивана де Алоа.
Аутор емисије је Ивана Комадина.
_169x300 "Zeleni i crni list")
