Аутограм

У огормном броју од 340 инструменталних концерата Антонија Вивалдија, писаних за најразличитије инструменте, може се наћи и неколицина намењених манодолини.

Мандолина је била један од интрумената који се учио на венецијанском кнзерваторијуму Пиета, на коме је Вивалди годинама радио као професор. Поред тога, овај инструмент свирао је и Вивалдијев заштитник и близак пријатељ, маркиз Гвидо Бенти-вољо од Арагона.

Историчари музике претпостављају да су Концерти за једну мандолину у Ц-дуру и две мандолине у Г-дуру, којима смо посветили данашњи Аутограм, настали највероватније у другој деценији 18. века.

Мада непретенциозно писани, Вивалдијеви концерти за овај инструмент издвајају се особеним третманом гудачких инструмената: уместо да њиховим звуком гудача ствара контраст тонској боји солисте, композиторје овде, бројним пицикатима, покушао да опонаша боју мондолине  и тиме појача њен волумен.

Аутор емисије је Ивана Комадина.