Град

Индустријско наслеђе Београда

Изгледа да збиља човек модерног доба не воли време у којем живи, па је било неопходно да се пре неколико деценија конституише нова област археологије чији назив звучи помало оксиморонски: индустријска! Пионир код нас је Рифат Куленовић, који веома често у истраживањима мора примењивати целокупни методолошки арсенал праисторијске, класичне и средњовековне археологије, јер индустријских артефаката или уопште нема или су се очували у траговима.

Београдски Музеј науке и технике недавно је објавио књигу засновану на Куленовићевом магистарском раду, у којој аутор сабира и каталогизује остатке индустријске ере у Београду. Побројао је, описао и фотографисао 56 објеката на широј територији града: од фабрика, циглана, ливница, машинских млинова, пекара, црпних и железничких станица, до хала, хангара, магацина и опсерваторија.

У Граду, Рифат Куленовић - аутор књиге, и Иван Куцина - архитекта који већ годинама испипава Београд, говориће о својим искусвима и могућностима да и индустријски период стекне свој итинерер на урбанистичкој и туристичкој мапи главног града.

Аутори емисије су Снежана Ристић и Радоња Лепосавић.

Град

Програмска шема