Генеративно новинарство, или о истини у доба великих језичких модела

Почело је наивно. „Хеј, Гроче, да ли је ово истина?“ „Грок“ је назив великог језичког модела компаније „Екс-еј-ај“ Илона Маска, који је интегрисан у рад друштвене мреже „Икс“ и који је још пре пар година етаблиран као главни арбитар истине на мрежи која је позната по подвалама, клеветама и фамозним „лажним вестима“. „Икс“, притом, има и паралелни систем провере информација заснован на добровољним контролорима (тзв. „Белешке заједнице“), који уопште не функционише лоше, али га је директно призивање дајмона Грока као коначног судије у сваком спору у великој мери скрајнуло у запећак. Јер, разумете – људи који проверавају вести могу бити злонамерни, незналице, или заслепљени идеологијом, а машина је увек поуздана, непогрешива и свезнајућа. На сличан начин је систем аутоматског превођења на „Иксу“ са машинског превођења са људским модерирањем делегиран „Гроку“, који је српске преводе одмах пребацио са до тада неприкосновене ћирилице на латиницу.

У питању је само један у мноштву истоветних примера. Путем Масковог „Икса“ кренуле су практично све комуникационе платформе на свету. Претраживачи попут „Гугла“ и „Јандекса“ нуде одговоре генерисане властитим платформама вештачке интелигенције изнад резултата претраге, четботови постају главни извор информација за читаве генерације, чак и појединачне корпорације (и медији) на својим сајтовима нуде ботове за разговор уместо уредно и прегледно организованих информација. Да ствар буде још гора, употреба оваквих алатки постаје практично нужност у ситуацији у којој већина садржаја којима смо изложени у дигиталном окружењу и сама представља текст, слику или видео који је – понекад очигледно и провидно, понекад застрашујуће неприметно – генерисала нека еј-ај платформа. У ситуацији када су роботи чијим кодом господаре корпорације дубоко умрежане са америчким војно-безбедносним апаратом практично преузели све традиционалне улоге медија, природно се поставља питање – шта по том питању могу да ураде прави медији?

Како се роботска апокалипса манифестује на глобалној (и локалној медијској сцени), како мегакорпорације за обраду података преузимају улогу традиционалних медија, постоје ли новинарски Џони Конори који могу да стану на црту медијском „Скајнету“, и које су стратегије преживљавања доступне новинарском еснафу, објасниће нам главни и одговорни уредник портала „Нови стандард“ Александар Вујовић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић