„Дечје ствари” и „Стуб сећања српске културе ‒ есеји Миодрага Павловића”

Нова књига „Дечје ствари” професорке са Учитељског факултета у Београду Зоране Опачић представља важну монографску студију којa обједињује појам модерности у поезији за децу од половине 20. века, све до сасвим савремених песника. У троделно компонованој књизи Зорана Опачић разматра промене које су се у претходним деценијама догодиле у тумачењу, разумевању, али и мисли о позицији, месту и самој суштини поезије за децу или дечје песме. Појединачна поглавља посвећена су знаменитим српским песницима који нису стварали искључиво за децу мада великим делом јесу. Међу њима су: Десанка Максимовић, Душан Радовић, Љубивоје Ршумовић, Мирослав Антић, Бранислав Петровић.

Са Зораном Опачић разговарамо о појму дечије песме, класификацији, намени, статусу чуда и самом феномену дечје песме.

Монографска студија „Стуб сећања српске културе ‒ есеји Миодрага Павловића” Маје Радонић представља прво систематично тумачење есејистичког дела једног од највећих српских песника друге половине 20. века. У овој књизи тумачи се развојни лук, али и теоријске доминантне попут ревалоризације, превредновања и систематизовања поезије у првом реду у Павловићевој знаменитој „Антологији српског песништва”, као и другим есејима сабраним у чак 20 појединачних књига.

Са Мајом Радонић разговарамо о конзистентним мерилима Павловићеве есејистичке делатности, смислу есеја, његовој литерарности и утицају који је имао на српску књижевну сцену у протеклим деценијама.

Разговоре води: Јована Милованчевић