Хомохиралност и аутокатализа
Саговорник: доц. др Живота Селаковић, Хемијски факултет у Београду
Autor:
Срђа Јанковић
Емисија је посвећена темама из области природних наука које обухватају како базична, тако и примењена научна истраживања, са посебним освртом на научни метод, историју и филозофију науке, као и различите аспекте односа науке и друштва. Посебна пажња се поклања појашњењу и истицању кључних појмова и концепата од суштинског значаја за разумевање путева и процеса који воде ка научном сазнању. Саговорници у емисији обухватају научнике који се баве истраживањима из различитих области, од носилаца врхунских резултата и признања до оних који се налазе на почетку свог научног трагања, али и припаднике разноврсних професија који су у прилици да понуде релевантна мишљења о одговарајућим аспектима научних подухвата и науке у целини. [ детаљније ]
.jpg "Влада Арсић: Изгубљене у магли")
.jpg "Хајнер Милер: Обала, ђубриште. Медеја као материјал")
.jpeg "Бранко Лилић: Летњиковац на месецу")
Добитници овогодишње Нобелове награде за хемију, Анри Каган и Кенсо Соаи, пресудно су допринели разрешењу једне од великих загонетки везаних за физичко-хемијске основе живота: како је дошло до тога да сви живи организми садрже једну исту од две могуће симетричне просторне форме молекула аминокиселина. Ова одлика, названа хомохиралност, спада у кључне предуслове за одвијање животних процеса. Истраживања награђених научника показала су на који начин одређене хемијске реакције могу довести до поменуте асиметрије, што, осим за одгонетање првих корака у постанку живота, има огроман значај и за фармацију, будући да бројни лекови делују искључиво у виду одговарајуће просторне форме молекула, а никако оне друге.
Музичка уредница: Јасмина Михајловић
Тон-мајстор: Никола Марковић
Аутор емисије: Срђа Јанковић
