Будућност новинарства – књижевност на брзину у време брзог интернета

Када је Шарлота Кордеј убила Жана-Пола Мараа у кади у јулу 1793., бивши лекар и озлоглашени диригент јакобинског терора живео је у Улици Кордељера бр. 30 у релативно сиромашном делу Париза. Његов озлоглашени лист „Пријатељ народа“ није био комерцијално успешан и Мара је финансирао његово издавање из сопствене уштеђевине. Наспрам те скромне материјалне ситуације у којој се налазио, његов утицај на ћуд париске руље био је спектакуларан, а таласи тог утицаја простирали су се изван престонице Револуције преко целе Европе. И сам новопечена Француска Република увиђала је да је штампа нешто изузетно моћно, и ако ту моћ нико не држи под својом контролом, она може завршити чак и у рукама једног маргиналца и екстремисте као што је био Мара.

Скоро два и по века касније, новинарство иза себе има богату историју пловидбе између Скиле државне цензуре и Харибде корпоративног преузимања, током које је свака епоха оставила иза себе своје хероје и своје антихероје, а институција новинара преживела је све до нашег времена – и то у мање-више истом опасном положају у коме се налазила одувек. Џорџу Орвелу се (неосновано) приписује цитат да је „новинарство објављивање нечега што неко не жели да буде објављено, све остало су односи са јавношћу“. Колико „неко“ може жарко да „не жели да нешто буде објављено“, можемо питати Џулијана Асанжа који је пре две године пуштен из британског закона након више од деценије прогона, изолације и затвора. Ситуација се, међутим, значајно променила. Данашњи новинари не објављују своје информације и мишљења у акустичном амфитеатру јавног мњења, него у какофонији „информативних садржаја“ (тзв. „контента“) који је способан да угуши сваку вест чистим квантитетом информативног шума, а који већ годинама скоро у потпуности генеришу аутоматски процеси и велики језички модели, односно озлоглашена „вештачка интелигенција“.

Како је најновија дигитална револуција изменила новинарске праксе, како се новинарски професионалци носе са изазовима затрпавања „генеративним помијама“ (AI slop), како се сналазе у шуми вештачки генерисаних фалсификата, како носе са нелојалном конкуренцијом „клинаца са мобилним телефонима“, како се све то одразило на место и улогу медија у глобалној јавности и каква будућност очекује новинарску професију, питаћемо главног и одговорног уредника портала „РТ Балкан“ Николу Врзића.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић