„Српски филм: шездесете” Саше Радојевића и одјеци Палића
Крајем прошле године светлост дана угледала је књига „Српски филм: шездесете” Саше Радојевића у издању Филмског центра Србије.
Ова студија у којој, после декаде педесетих, сценариста и публициста Радојевић покушава да обухвати, опише, истражи и процени декаду шездесетих, представљена је недавно на Фестивалу европског филма Палић. Тамо је и забележен разговор који ћете чути.
Временско уоквиравање у овој књизи подразумева да су тематизовани филмови приказани од 1. јануара 1960. године до 31. децембра 1969. године. А одредница српски односи се, у највећој мери, на порекло продуцента – да је административно лоциран у Србији.
Филмски критичари се служе артифицијелним језиком конструисаним у свом времену, а историчари филма симплификацијама везаним за доминантне токове. Намера аутора је да захвати што је могуће ширу скалу филмова насталих у Србији у том периоду, без посебне потребе да их вреднује, већ да се препусти задовољству у проналажењу онога што је заиста видљиво у њима, као и скривених знакова из тадашње стварности који су, убачени у те филмове као регистровање или интерпретација, послати у временској капсули будућим генерацијама да се баве њиховим дешифровањем.
Осврнућемо се на недавно завршен Фестивал европског филма Палић и на неке од гостију, међу којима су били и Шимон Холи, редитељ филма „Chica Checa”, Ива Маги, редитељка филма „Мо Папа” и Расудан Гаприндашвили, редитељка филма „Како разговарати са Лидијом”.
Уређује и води Ана Вучковић Денчић.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари