Освалдо Голихов: Azul
У данашњој емисији слушате дело Azul Освалда Голихова (1960), који је почетком XXI века постао један од најуспешнијих аутора у Америци, у коју се преселио 1986. године.
.jpg "Тан Дун: Концерт за оркестар")
.jpg "Сваки посао је бизнис ко хоће да ради")
Емитоваћемо, премијерно, концертни снимак са недавно објављеног албума виолончелисткиње Маје Богдановић под називом Perfectly Free, на коме јој се придружује Симфонијски оркестар Фион под управом Дејвида Коена.
Голихов често компонује дела у којима спаја необичне инструменте (хармонику, кубанске удараљке, персијски кеменче) са западњачким оркестарским инструментима, а понекад их комбинује и са електроником. Свој музички језик обликује црпећи инспирацију из Аргентине ‒ у којој је рођен, из својих корена у Источној Европи, образовања у Израелу и из Америке ‒ у којој живи. Никада не знате када ће у његовој музици на површину испливати делић танга, циганске или клезмер музике, или музике која асоцира на барок или Баха.
Музику Голихова изводе неки од најистакнутијих солиста данашњице. Међу њима је и Јо Јо Ма, коме је 2006. године посветио управо композицију „Azul" (на шпанском језику ‒ плаво), а коју је поручио Бостонски симфонијски оркестар поводом 125 година постојања. На стварање овог експресивног и лирског остварења ‒ по речима критике „својеврсног духовног путовања" ‒ утицали су стихови из поеме „Висине Мачу Пикчуа" Пабла Неруде, док је у погледу форме композитор употребио карактеристичне облике XVII века ‒ пасакаљу и чакону, желећи да „евоцира узвишеност одређених барокних адађа".
Уредник емисије је Маја Чоловић Васић.
Коментари