Архинепријатељ или громобран за амерички империјализам – шта је Србима НАТО

Српска јавност је озлоглашено завађена и посвађана по већини јавних и политичких тема, али ако постоји једна ствар око које међу грађанима Србије постоји практично плебистицаран консензус, то је однос према НАТО. Срби могу бити проруски или антируски расположени, могу подржавати или противити се интеграцији Србије у ЕУ, могу бити левичари или десничари, религиозни или секуларисти, али по питању НАТО не само да се апсолутна већина грађана противи интеграцији у овај војно-политички савез, него је тај став једна од ретких константи српске политике већ дуже од четврт века. Слично као и питање отпора проглашењу независности Косова, српски антиатлантизам утемељен је дефинитивно током агресије Пакта на СР Југославију ’99. годинe, а временом се показао упорнијим и непоколебљивијим од било ког другог стратешког питања српске политике.

Пажљивији поглед на податке би, међутим, могао целу ствар да уоквири у другачији контекст. Иако је НАТО изразито непопуларан међу Србима, остали идеолошки фетиши „евроатлантског пута“ – пре свега питање интеграције у ЕУ – упорно опстају на небу српске политике у својој непомућеној, квазирелигијској аксиоматичности. А када се Срби суоче са најновијом ваздушном агресијом на једну суверену земљу, кудикамо крвавијом и окрутнијом (иако ништа мање нелегалном и циничном) од оне којој смо сами били изложени ’99. године, а коју против Исламске Републике Иран спроводе ваздушне снаге Америке и Израела без подршке савезника из НАТО, природно се поставља питање да ли смо у свом односу према Пакту на крају испали жртва још једне манипулације. Јер док смо ми пажљиво неговали културу отпора према НАТО, Европска унија нам је писала законе и уређивала економију, Венецијанска комисија нам је тумачила Устав и реформисала судство, док су Американци – након што су окупирали српску свету земљу и стратешки одсекли приступ Србије и Јадранском, и Егејском, и Црном мору – почели чак да уређују које српске компаније смеју да послују на српском тржишту и под каквим условима. Да ли је, онда, НАТО заслужио свој статус арихнепријатеља у српској политичкој аксиологији, или је у питању само громобран који је све време одвлачио пажњу од пројекта колонијалног потчињавања Србије, који је кулминирао те 1999. годинe, а који се и дан-данас несметано одвија?

Шта је НАТО био Србима пре четврт века, а шта је данас; да ли је негативни однос према Пакту део културе сећања или политичка манипулација; да ли је овај савез носилац, или само оружје глобалистичког империјализма; и како се колективне трауме ’99. године одражавају на патриотској свести различитих генерација Срба, разговараћемо са социологом и професором Филозофског факултета у Београду Слободаном Антонићем.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић