Наш савременик Хомер – о модерном разумевању друштва Илијаде и Одисеје

У време глобалног замора публике све бездушнијим и све генеричкијим садржајима које избацује Холивуд, ретки су филмови који су у стању да изазову општу помаму и далекосежно таласање медијске јавности пре него што се уопште појаве у биоскопима. Управо то се, међутим, догодило са Одисејом Кристофера Нолана, која би требало да изађе у јулу 2026., али која изазива озбиљне јавне полемике практично откако су објављене прве фотографије глумаца у костимима. Када су се, нешто касније, појавили први трејлери, реакције јавности су биле – што је свакако би и циљ – виралне. Практично сваки кадар се анализирао и коментарисао, а амбициозни текстови на ову тему појавили су се и у српским медијима. Без икакве сумње, делимичне заслуге за то припадају самом Кристоферу Нолану, који не само да је један од најпопуларнијих и критички најхваљенијих редитеља данашњице, него је истовремено велики мајстор филмског маркетинга који је током протеклих за Холивуд гладних година итекако умео да намами публику у све празније биоскопске сале.

Контроверзе око новог Нолановог филма могу се грубо поделити у три категорије. Пре свега, имамо класични проблем холивудског политички коректног кастинга, где се међу Хомеровим Ахејцима и Тројанцима могу пронаћи особе чија расна припадност нема никакве везе са Источним Средоземљем другог миленијума пре Христа, али која зато представља идеолошки императив западних филмских студија. Други проблем је нешто шири и тиче се „историјске верности“ костимографије и сценографије у филму, која – очигледно намерно – истовремено одудара, како од класичних представа о грчким оклопљеним ратницима, тако од сазнања модерне археологије о наоружању и ратној техници Бронзаног доба. Трећи, најнеодређенији, али истовремено најзначајнији проблем јесте питање о способности модерне културе да уопште процесуира и разуме хомеровски свет као нешто „своје“. На први поглед, у питању је древна култура која је толико далеко од нашег времена да уопште не можемо ни на који начин са њом да се идентификујемо – али зашто нас онда ове теме толико узбуђују?

Зашто филмске адаптације Хомера изазивају тако бурне реакције јавности, како се глобална култура односи према класичном хеленском наслеђу, колико су реалије хомеровског света данас политички релевантне, и колико је Хомер уопште модеран, објасниће нам политиколог Алекса Анђелић.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић