Метрополитен Опера у Њујорку – Сезона радијских преноса 2025/2026.

Сезону преноса 2025-26. из Метрополитен опере започињемо 6. децембра опером Боеми Ђакома Пучинија у којој главне улоге тумаче Јулиана Григоријан (Мими), Стивен Костело (Родолфо), Мане Галојан (Мизета) и Давид Бижић (Марчело).

Хором и орекстром чувене њујоршке оперске куће диригује Даниеле Рустиони.

„Нико није описао Париз тог времена боље од Пучинија“, рекао је наводно Клод Дебиси Мануелу де Фаљи. Пучини је са великом љубављу стварао своју четврту оперу, прво зато што га је либрето подсетио на студентске дане у Милану, а затим што се и сам „заљубио” у главну јунакињу Мими. Иако је ово дело можда претерано сентиментално, у њему је Пучини исказао најбоље стране свог оперског умећа - смисао за драму, психолошко сликање и илустровање осећања раскошним мелодијама. Боеми су једна од најизвођенијих и највољенијих опера целокупног оперског репертоара, а уједно, то је и најчешће постављано дело у историји Метрополитен опере.

На мансарди у Латинском кварту, у великој немаштини живе уметници и боеми - Родолфо, Марчело, Шонар и Колин. Када комшиница Мими замоли Родолфа за шибицу, уместо пламена свеће, распламсава се љубав између двоје младих. У кафе, где друштво прославља Бадње вече, долази Марчелова бивша девојка Мизета, у пратњи богатог обожаваоца Алсиндора. Угледавши стару љубав, Мизета оставља Алсиндора и баца се Марчелу у загрљај. Убрзо, оба љубавна пара западају у неприлике. Марчело се свађа за Мизетом оптужујући је да флертује са другим мушкарцима, а Мими се жали на Родолфову љубомору. Не знајући да га Мими слуша, Родолфо објашњава Марчелу како сиромаштво у којем живе нарушава здравље његове вољене, те мисли да би за њу било боље да нађе богатијег удварача. Упркос томе, они одлучују да остану заједно до пролећа. Неколико месеци касније Родолфо и Марчело причају о својим бившим девојкама које су нашле богатије младиће. Прекида их Мизета која јавља да је Мими оставила богатог заштитника и да болесна седи пред улазом у зграду. Она једино жели да види Родолфа, док остали хитају да набаве новац за лекове. Двоје заљубљених се присећа срећних дана и чини се да се Мими опоравља. Родолфо замрачује собу како би заспала. Нешто касније Шонар открива да је Мими умрла, а очајни Родолфо грли њено беживотно тело.

Либрето за Боеме су написали Ђузепе Ђакоза и Луиђи Илика према роману Сцене из боемског живота Анрија Миржеа. Премијера је одржана у Торину у Театру Ређо, 1. фебруара 1896. Године.

Опера има четрири чина и две паузе током којих ћемо емитовати интервјуе са протагонистима, као и најаву наредног преноса.

Пренос реализују Маја Чоловић Васић и Исидора Бован.