Прича о Емин-паши
У јануару 1885. године „Дервиши", како су их Британци погрдно називали, припадници исламског покрета који је под вођством Мухамеда Ахмеда Мехдија пружао жесток отпор енглеској колонијалној војсци у Судану, заузели су Картум. Помоћ је закаснила свега два дана и није спасила генерала Чарлса Гордона. Тај пораз остао је упамћен као један од најтежих удараца британској империји у Африци.
Међутим, крајем 1886. године у Занзибар је стигао курир са невероватном вешћу: један од Гордонових гувернера, Емин-паша, још увек одолева нападима у дубини Судана и тражи помоћ. Британска влада је оклевала, али су велике трговачке компаније искористиле ситуацију да подстакну експедицију чији је циљ био да Еминову провинцију претворе у британску колонију под управом приватног предузећа.
Као што је некада откриће Ливингстона донело славу и Хенрију Мортону Стенлију, сада је Емин-паша постао прилика да сe понови сличaн подвиг. Тако је Стенли позван да преузме команду над новом експедицијом. Очекујући да ће поновити свој чувени сусрет из 1871, сада је требало да изговори нове речи: „Dr. Emin, I presume”.
Али ко је био Емин-паша? Рођен је као Јеврејин Исак Едуард Шницер, затим крштен као лутеранац добио је име Едуард Карл Оскар Теодор Шницер. Коначно, када је постао лекар у служби Османског царства, прозвао се Мехмед Емин. Био је природњак и гувернер египатске провинције Екваторије на горњем Нилу, а његова невероватна животна прича испреплетена је с причом о последњој великој афричкој експедицији спасавања.
Емисију уређује и води Милица Шпадијер.
Коментари