Буђење из наркотичког сна
У данашњем Аутограму уредница Горица Пилиповић представља композицију Лелио или повратак животу Хектора Берлиоза, аутора чувене Фантастичне симфоније. Лелио је на неки начин наставак Симфоније, настао је 1831. током Берлиозовог боравка у Италији и отуда име главног јунака.
Композиција аутобиографски директније и отвореније од Симфоније описује буђење јунака из наркотичког сна, те његове потоње мисли и дела. Она се мирно може сматрати манифестом романтизма, можда и у већој мери од чувеног предговора Игоовог Кромвела, који је полемика и апологија, док је Лелио фузија музике и драме, савршен пример романтичарског исказа. Чак се и поднаслов – повратак животу – може схватити симболички као повратак уметности животу после дуготрајне смрти у класицизму. Живот је за романтичаре, с друге стране, био и бескрајан, бесмислен, шопенхауеровски круг који не води ничему бољем до смрти и пропадању. И ова идеја је унета у Берлиозову композицију, штавише понавља се у виду фикс-идеје из Фантастичне симфоније, почев од првих речи „Боже, ја још увек живим", па све до завршних „Још...још... и заувек".
Коментари