Хари Потер и камен мудрости – о филозофији, магији и етици у чаробњачком свету

Модерна глобална култура произвела је мноштво нових митологија које по комплексности парирају класичним обрасцима, али се из њих могу изводити три које успешно превазилазе све могуће географске, културолошке, језичке, класне, узрасне и естетске баријере – „Звездани ратови”, „Господар прстенова” и – „Хари Потер”. Серијал књига за децу Џоан Роулинг веома грубо заснован на енглеском и европском фолклору, вилинским причама и артуријанској легенди, постао је глобална икона налик на Микија Мауса пре сто година – ликови и симболика измишљеног „Чаробњачког света” красе одећу, ранце, свеске и шоље „од Токија до Милвокија”. Велики део заслуге за ту популарност носи серијал филмова студија „Ворнер брaдерс”, који је нашој емпиријској и остензивној цивилизацији помогао да визуализује имагинаријум Роулингове.

Као свака велика митологија, приче о Харију Потеру нам стављају на располагање огроман број симбола, мотива и чак комплексних алегорија које су примењиве у свакодневном животу и на које се можемо позвати када хоћемо да илуструјемо различите етичке, социолошке, културолошке или, простије, филозофске аргументе. Не само да је овај серијал изузетно омиљен међу филозофима, него се они често позивају на њега у својим расправама на начин на који су то њихови претходници чинили са Одисејем, Робином Худом или Фаустом.

Зашто Хари Потер толико очарава филозофе и хуманисте, у чему се састоји његова „магија”, која друштвена, етичка и филозофска питања отвара, како се њиме политички манипулише, а како се оно користи као оружје борбе против манипулација, најзад, шта је у њему истински вечно и непролазно, питаћемо филозофа Исидору Новаковић.

Аутор емисије: Никола Танасић