Митологија и технологија – помажу ли бајке у дигиталној шуми?

„Бајка“ и „мит“ су у савременом говору већ дуже време синоними за „лаж“. „Причати бајке“ значи обмањивати, заводити и манипулисати, терати некога да усваја опасне заблуде које ће га учинити неприлагођеним „стварном животу“ и његовим изазовима. Са митом ствари стоје још горе – док је бајка подразумевано нешто просто и инфантилно, што се може лако прозрети и одбацити (ако смо само „зрели“ и „озбиљни“), мит је систематичан, укорењен и опасан, његово раскринкавање подразумева нарочито образовање и натпросечну памет, али и својеврсан просветитељски задатак. У оба случаја, подразумева се, бајке и митови служе да нас „одвоје од реалности“ и да „стварни свет“ замене илузијама, опсенама и паранојом које ће нас навести да око себе видимо завере, фантомске претње и имагинарне опасности.

Како се, онда, поставити према употреби митских симбола и значењских матрица у свету у коме су претње и опасности стварне? Како разумети то што, рецимо, Питер Тил, један од најутицајнијих америчких технолошких олигарха, човек са добро документованим и јавним везама са америчким обавештајним апаратом и великим политичким утицајем – своје компаније назива митским именима из Толкиновог имагинаријума – Андурил, Митрил, Палантир? А шта ако се испостави да у питању нису просто звучна имена, него те компаније врше и функције које су веома сродне наменама својих имењака из бајке? Да ли је у питању мимикрија и скривање на јавном месту, или хегеловско Лукавство ума? Или је можда реч о томе да нам ти презрени митови и бајке ипак могу открити нешто важно, истинито и релевантно о савременом свету?

Како се митови и бајке преносе из измаштане у виртуалну стварност, у каквом су односу митологија и технологија, да ли бајке одражавају нашу дубинску стварност, или се наш свет прилагођава шаблонима из митова и бајки, разговараћемо са англистом и толкинологом Данком Камчевским.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић