Владарска породица Бранковића у историји и традицији

У овонедељној емисији Ризница говоримо о владарској породици Бранковића у историји и традицији. Причу почињемо пореклом ове владарске куће и  обласним господаром Вуком Бранковићем, коме је народно предање, али и борба за превласт са Лазаревићима, тачније, кнегињом Милицом, чији је зет био, додељује улогу издајника у Косовском боју 1389. године. Породичним сплетом околности, после смрти деспота Стефана Лазаревића, владара без својих потомака, власт у Србији преузима његов сестрић Ђурађ Бранковић. У тешким историјским околностима, мудар владар деспот Ђурађ Бранковић, ожењен Ирином Кантакузином, у народу прозваном проклета Јерина, са којом добија четири сина (Теодора, Гргура, Стефана и Лазара) и две кћери, Мару и Катарину, које политички гледано, добро удаје. Мара Бранковић, султанија Мара, удаје се за султана Мурата II, а Катарина Бранковић за моћног грофа Улриха Цељског.

Након пада Српске деспотовине, освајањем тадашње престонице Смедерева 1459. године од стране Османлија, почиње раздобље српских деспота у изгнанству, прича о сремским Бранковићима, у којој супруга слепог Стефана Бранковића, сина деспота Ђурђа Бранковића, Ангелина Бранковић, велика ктиторка, будућа Преподобна мати Ангелина, заузима посебно место. Владарска породица Бранковића, од „издајника" Вука Бранковића, до Светородне династије. Култ Бранковића и њихов значај у српској историји.

Гост Ризнице је проф. др Борис Стојковски, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Одсек за историју.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.