Климатске промене и Зелена агенда у Европи и Србији: изводљивост, одрживост и проблеми

Услед све већих изазова узрокованих климатским променама појавила се јасна потреба за свеобухватним споразумом и стратегијом којом ће се умањити последице глобалног загревања. Потписивањем Софијске декларације о Зеленој агенди за Западни Балкан 10. новембра 2020. године, земље овог региона обавезале су се на спровођење Зелене агенде као својеврсне „мапе" за низ конкретних акција и мјера које треба да доведу до „нискоугљеничног" развоја региона и привредног раста у складу са начелима одрживог развоја.

Зелена агенда за Западни Балкан је стратегија регионалног развоја која има за циљ да одговори на изазове климатских промена и зелене транзиције и да помогне земљама Западног Балкана да ускладе прописе о животној средини са европским нормама. Зелену агенду за Западни Балкан чини 5 стубова: први: декарбонизација ,други: кружна или циркуларна економија, трећи борба против загађења, четврти: одржива производња хране и одржива сеоска подручја и пети: биодиверзитет.

Међутим у последњих неколико месеци Зелена агенда је у Европи озбиљно уздрмана противљењем одређених интелектуалаца, побуном аутомобилске индустрије и масовним протестима пољопривредника који су највише погодили две највеће нације Европске Уније: Немачку и Француску. О концепту Зелене агенде, климатским променама које су довеле до потребе за оваквом агендом, о изводљивости, одрживости и проблемима Зелене агенде данас у емисији Речено и прећутано говоре Данијела Божанић, метеоролог и експерт за климатске промене и Петар Ранковић, истраживач на Институту за европске студије

Емисију води и уређује Марко Ђурић.