Југославија и СССР – југословенска мека моћ и руско-српске културне везе

„Југославија“ представља скоро магични појам српског и балканског политичког дискурса, жив и динамичан две деценије откако је последња Југославија нестала са карте света. Притом тај појам у бившим југословенским републикама живи својим животом и данас значи нешто битно различито од онога што је значио ’91. или ’99. године. У Србији се он веома често везује за малигну појаву тзв. „патолошке југоносталгије“, која поред чињенице да представља недвосмислено аутоколонијални наратив, истовремено гаји потпуно искривљено виђење процеса који су довели до уништења Југославије и пропасти југословенске идеје. Као природну реакцију имамо српско антијугословенство које, опет, има склоност да у деконструкцији југословенских конститутивних митова „са прљавом водом избаци и дете“.

У том контексту, поглед са стране на Југославију, њену историју и нарочити културни архипелаг може бити информативан, али и лековит. Како српски југоносталгичари, тако и српски антијугословени имају (опет аутоколонијалну) склоност да своју слику Југославије формирају искључиво на основу односа ове земље за Западом, уз додатак често шовинистичких и крипторасистичких слика о земљама Покрета несврстаних, а поготово Варшавског пакта и, наравно, СССР. Са друге стране, СССР је током целог периода постојања Југославије био фактор који је утицао на њене политичке реалије, будућност, па и опстанак, а Југославија је у совјетској култури такође заузимала посебно место. Културне везе двају земаља имале су огромне осцилације, а њихов однос био је крајње амбивалентан.

Како се Југославија формирала и позиционирала у односу на СССР, колико је утицаја совјетска Русија имала на југословенску политику, како се Југославија односила према култури Варшавског пакта, како је себе „продавала“ на Истоку, и шта је тиме добијала, разговараћемо са историчарем са Института славистике Руске академије наука Никитом Бондаревом, који је ових дана учествовао у научном скупу „Балкански дијалог“ у организацији Фонда Горчакова и Руског дома у Београду.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић

Насловна фотографија: Застава Југославије