Читај ми!

Славен Балаћ

Славен Балаћ је кларинетиста рођен Новом Саду.

Одрастао је у породици професора музике, који су му били први примери у свету уметности. Завршио је средњу музичку школу „Исидор Бајић” у Новом Саду убрзаним поступком ‒ акцелерацијом и са 16 година положио пријемни испит на Универзитету Моцартеум у Салзбургу, у Аустрији. Годину дана касније уписао је Високу струковну школу за образовање васпитача у Кикинди, смер струковни васпитач деце предшколског узраста. Истовремено је похађао два факултета и са успехом дипломирао на оба у истој години, на Универзитету Моцартеум са просечном оценом 9,71 а на Високој струковној школи за образовање васпитача са просечном оценом 8,86.

            Несмањеним темпом Славен је истовремено уписао други ниво студија на Високој струковној школи за образовање васпитача у Кикинди и мастер студије на Академији уметности Нови Сад извођачке уметности, дувачки смер, инструмент кларинет. Носилац је 39 првих награда, гран прија, 5 лауреата, 12 других и 4 треће награде у Србији, Француској, Италији, Македонији, Чешкој Републици, Русији, Белорусији, Румунији, Бугарској, Мађарској и Словенији.

            До сада је имао осамнаест солистичих концерата и више од 350 јавних наступа у Србији, Словенији, Црној Гори, БиХ, Македонији, Француској, Чешкој Републици, Италији, Мађарској, Румунији, Бугарској, Русији, Белорусији, Аустрији, Немачкој и Канади.

Свој извођачки потенцијал брусио је на мастеркласима и семинарима код проф. Алана Дегањеа у Монтреалу, (Канада), проф. Дејвида Кракауера (САД), проф. Вензел Мариа Фукса

(Аустрија), проф. Ралфа Маноа (Немачка), проф. Емила Вишенескуа (Румунија) и Хорија Думитрачеа (Румунија и Немачка) проф. Естебана Валвердеа Колареса (Шпанија), проф. Паола Белтраминија (Италија-Швајцарска), проф. Сергија Пиреза Фернандеза (Португал), проф. Хан Кима (Кореја), проф. Дамјана Бахмана (Швајцарска), проф. Андреја Зупана (Словенија), проф. Сабине Мејер, (Немачка), проф. Софије Молчанове (Немачка), проф. Арноа Питерса (Холандија).

            Као солиста испред оркестра, наступао је са гудачким оркестром МШ „Исидор Бајић” из Новог Сада, дувачким оркестром „Морахалом” из Мађарске, Филхармонијом младих „Борислав Пашћан” из Београда, Зрењанинским камерним оркестром и академским оркестром Универзитета Моцартеум, Салзбург. Сарађивао је са домаћим диригентима: Ђорђем Павловићем, Александром Којићем, и иностраним Вјачеславом Бортновским, Jörn-om Andresenom, Хелмутом Шмидом, Hansjörg-om Angererom, Benediktom Eibelhuberom, Александром Дрчаром, Томасом Концем. Наступао је као члан дувачког и симфонијског оркестра на Универзитету Моцартеум у Салзбургу више пута и као први кларинетиста у Берлинским симфоничарима у току 2020. године.

            Свој допринос друштвеној заједници дао је учешћем на пет хуманитарних концерата у нашој земљи, као и Канади и Аустрији.

            Добио је Похвалу од Аутономне Покрајинске Владе за 2017. и 2018. годину, Видовданску награду града Новог Сада, награду „Нинослав Свијић” као најуспешнији ученик дувачког одсека МШ „Исидор Бајић” Нови Сад за 2018. годину, Светосавску награду од Министарства просвете, науке и технолошког развоја за 2018. и награду Ротари дистрикта 2483 за резултате постигнуте у области уметности током 2018. године.

            Од 2017. године активан је члан ISME ‒ Светске организације за музичку едукацију, са седиштем у Аустралији. На такмичењу Силверстеjн у Њујорку освојио је апсолутно прво место и стекао њихову ласкаву титулу „Silverstein artist“. Реализовао је пројекат који је под покровитељством Министарства науке и технолошког развоја у сарадњи са ВШССОВ из Кикинде о музичкој илустрацији познате бајке „Пинокио”, адаптиране за глумца и солисту на кларинету.


Ауторка и уредница серијала мр Љубица Крминац.

 


 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње