Средњовековна уметност моравске Србије

Развој средњовековне српске архитектуре може се поделити у три фазе-рашки стил, српско-византијски и моравски стил. У српској архитектури моравски стил обухвата период од седме деценије 14. века до 1459. године, када Србија пада под османлијску власт. Најзначајнији архитектонски споменици моравског стила су манастири - Раваница, Љубостиња, Kаленић, Манасија,као и црква Лазарица у Kрушевцу.

Сам стил назив је добио по реци Морави у чијем сливу су подизани сакрални објекти.Симболички почетак епохе означава Лазарево подизање манастира Раванице (1375-1377) и цркве Лазарице у престоном Kрушевцу (1377-1388). Моравски стил представља аутентични српски стил, за разлику од рашког и српско-византијског стила, који су настали под директним утицајем романике,односно архитектуре у Византији. Исто важи и за поље фрескосликарства на коме је развијен нови српски стил за који Давид Талбот Рајс каже да је-присан,осећајан, можда ефемизиран, али допадљив.

По својој спољашњој обради грађевине моравског стила су веома сличне онима из српско-византијског стила јер користе сиво или жућкасто камење и црвене опеке, мада има и оних са малтерисаним фасадама (Раваница).

Међутим, за разлику од од српско-византијског стила у коме нису увек камење и опеке уграђивани тако да формирају украсне шаре, у моравском стилу је уобичајено украсно зидање смењивањем опеке и сиге,поготово највишег појаса.

Поред тога, врло чест случај је и употреба камених розета, као и рељефа који покривају све оквире портала, прозора, лукова.Декоративна пластика садржи преплете представа биљака ,животиња и људи.

У овонедељној Ризници, Радио Београда 2, говоримо о средњовековној уметности моравске Србије, њеним стилским карактеристикама и најважнијим архитектонским остварењима овог периода. Гост у студију историчар уметности проф. др Оливер Томић.

Аутор и водитељ Душанка Зековић.