Како комуницирати науку?

Комуникација науке је много сложенија од једноставног превођења формалног академског језика на језик који најшира јавност разуме. Начин на који ће, некада врло сложена, истраживања или концепти бити комуницирани зависи од великог броја фактора. Међу њима су циљеви комуникације, публика којој се обраћамо, формат у коме се садржај презентује и свакако садржај који се преноси.

Све чешће, научне институције ангажују стручњаке који истраживачима помажу да резултате својих истраживања приближе медијима и широј јавности, а комуникација резултата истраживања представља и обавезу која се преузима приликом коришћења средстава за истраживања из међународних или националних фондова. Разговараћемо о томе који су све изазови који се стављају пред научнике, али и новинаре приликом комуницирања резултата савремених научних истраживања.

У другом делу емисије ћемо више пажње посветити комуницирању тема које су у фокусу најшире јавности, а које такође привлаче и велику пажњу скептика, псеудонаучника или чак антинаучника. И сам помен климатских промена, еволуције предака савременог човека или генетичког инжењеринга доводи до поделе ставова и размене мишљења која често нису засновани на проверљивим, научно заснованим чињеницама. Како ефикасно комуницирати овакве теме? Како одабрати адекватне саговорнике? Како мотивисати истраживаче да се у дискусије у широј јавности активно укључе?

О овим, али и бројним другим питањима ћемо разговарати са Слободаном Бубњевићем из Сектора за комуникације Института за физику, аутором портала „Наука кроз приче“ и Душаном Павловићем, научним комуникатором и аутором подкаста „Радио Галаксија“.

Аутор и водитељ: Томица Мишљеновић