Два века Бранка Радичевића

Поезија Бранка Радићевића, великог српског романтичарског песника, доживљава се и прихвата као осведочена песничка вредност и непрекидна нит инспирације.

Са аутором "Ђачког растанка", "Туге и опомене", "Кад млидија умрети" и других важних остварења, који је својим "Песмама" (1847) начинио прекретницу у српској књижевности, сусрећемо се од раних читалачких година. Но, колико је данашњем читаоцу блиска његова поезија, колико знамо о њеним распонима и разноликости романтичарског у њој? Шта је Радичевић наговестио у неким својим остварењима да га доживљавамо и као свог савременика?

Поводом два века од песниковог рођења (28. март 1824), у Гутенберговом одговору о Бранку Радичевићу и његовој поезији разговарамо са књижевником и председником Бранковог кола, Ненадом Грујичићем, који је приредио антологију Ао, данче, али си ми бео и Коло, коло, наоколо - Појаве и портрети, професором Филолошког факултета у Београду Ненадом Николићем, аутором студије Бранко, романтичарски песник и приређивачем изабраних песама овог песника (Песме, СКЗ), као и још некима од учесника Округлог стола "Живот песничког дела Бранка Радичевића" одржаног у Карловачкој гимназији овим јубиларним поводом, Растком Лончаром, Аном М. Зечевић и Антонијем Симићем.