„Вечни мир" и савремени свет

Зоран Kинђић и Драган Станар

„Није ли мир ништа друго до процес грађанског загађења а рат елемент прочишћења, ослобађања и велике наде" запитао се један млади немачки писац уочи Првог светског рата бранећи државну политику. Ипак две деценије касније пред нацистичким налетом исти човек написао је „Апел разуму" и постао присилни емигрант. Значајан део живота потом, током и после Другог светског рата, као већ признати писац и нобеловац Томас Ман посветио је држању антиратних предавања и говора за мир.

Манов пример, мала је илустрација историјске амбиваленције у односу према рату. Било да је третиран као природно стање, слављен, осуђиван или толерисан рат никада никига не оставља равнодушним. Питањем рата и мира кроз историју баве се писци, уметници, политичари, пророци, филозофи.. али без коначног одговора. Између рата и мира ништа не стоји али изнад њих већ више од двеста година надвија се идеја „вечног мира".

Чувени Филозофски нацрт Емануела Kанта представља скуп принципа и правила за трајни мир у свету. Они се темеље на просветитељству и космополитизму. Иако данас може деловати као утопија Kантов „вечни мир" може бити и пођеднако инспиративан. Постоји ли формула за вечни мир и како Kантов филозофски нацрт делује у контексту савремених светских сукоба за Речено и прећутано говоре професори Зоран Kинђић са Факултета пилитичких наука и Драган Станар са Војне академије.

Аутор емисије је Радован Пантовић.