Јулијин балкон с погледом на слободу

„Теме које Милица Богдановић обухвата су:судбина, врлине, љубав, вера, слобода, животиње, науке и уметности, посебно историја и музика, истина. О њима и многим другим, она пише филозофско-психолошку студију, с позивањем на историју, хришћанство, књижевност. Сама каже да је то: „Дело настало из тежње семена да не остане себично затворено у себе и из вере жара да неће савим угушити пепео под којим је затрпан."

„Још једна реченица с почетка важна је за разумевање Миличине идеје: „Опасно тишти човекољупца да у свету владају лаж и насиље. Kо данас истинољубиво пише, чиниће се данашњим меродавницима као живи фосил, осим ако о таквим стварима забавно ћерета, или безобавезно машта у уметничком облику."

„Иако је на почетку рукописа изразила сумњу да ће он икада угледати светлост дана,хтела је да иза себе остави књигу скоро свих својих сазнања, мишљења, осећаја, искуства и погледа, књигу о лепом и добром, књигу катарзе, моћну да, у својој сфери, промени оно што за променом жудело,или вапило... Слагала се са Шилером „Бити део свог ремена", сматрала да човек треба да буде грађанин света и додала: „Нама је смешан култ реторике за време Римског царства и ренесансе, али данашња су пренемагања често много злобнија и увек се наново догоди да у бучној вреви културног вашара племенити мислиоци,оргинални истраживачи,истински уметници,остају непознати, или да се убијају ћутањем,или прогоне." (Из књиге „Јулијин балкон с погледом на слободу" (и друге приче из  XIX века) Ивана Б. Спасовић).

Гошћа овонедељне емисије Ризница, Радио Београда 2, је историчарка проф. др Ивана Б. Спасовић, ауторка књиге „Јулијин балкон с погледом на слободу" (и друге приче из XIX века) о значајним Српкињама рођеним у Аустроугарској царевини. У чему су све биле прве?

Аутор и водитељ Душанка Зековић.