Двадесет година после

Из света информационих технологија

„Дигиталне иконе. Па можемо кратко и дугачко. Кратко јесте - дигиталне иконе су синтетички електронски симулакруми фантазма. У тој реченици заправо дигитално значи - оно што је обрађено путем компјутера. Електронски - то значи да се та обрађена слика или звук појављују електронским путем преко аналогних електронских излаза. А фантазам јесте, заправо, онај свет представа. Такође, могуће је рећи још једну дефиницију дигиталне иконе. Дигитална икона је свет без света..."

Овако је проф др Мишко Шуваковић говорио у првој емисији Дигиталне иконе, пре тачно 20 година.

Те 2002. године, осим о називу/темама нове емисије, причали смо и о уметности, мултимедији и новим медијима, симулацији и симулакруму, Бодријару.

У данашњој емисији, 2022. године, разговарамо о томе где смо данас, после две деценије дигитализације, и причамо о друштвеним мрежама, постмедијима и етици, Леву Мановичу, дигиталном фашизму и пролетерима, другим речима о - тоталној комуникацији.

Уредница и водитељка емисије: Тамара Вученовић