Нормативност у естетици – како знамо да је нешто уметност?

Питање „шта неки производ чини уметничким делом“ било је актуелно међу филозофима практично од првих почетака естетике, али у наше време оно постаје тема којом се са великим занимањем бави широка јавност. Са једне стране, тзв. „висока уметност“ никада није била толико удаљена од естетских норми властите (глобалне) културе, са друге стране се питање у статусу „уметности“ поставља за читав низ стваралачких пракси које једноставно нису постојале пре две деценије или пре пола века, са треће стране имамо нове технологије које темељно мењају и омасовљују уметничке праксе које су некада припадале ексклузивним еснафима академских уметника и мајстора заната.

Вредновање нечега као „уметничког дела“ може бити утемељено на најразличитијим критеријумима, од којих сваки отвара нову лепезу филозофских питања. Притом међу најчешће спадају критеријум „уметника“ (један исти цртеж вреднујемо различито ако га је нацртало седмогодишње дете, или ако га је нацртао Пабло Пикасо), критеријум културно-историјског контекста (један исти цртеж вреднујемо различито ако је нацртан на зиду у Београду у XXI веку и ако је нацртан на зиду пећине у Шпанији пре шездесет и пет хиљада година), као и критеријум унутрашњег естетског садржаја самог дела. Овај последњи начин вредновања је истовремено најуниверзалнији и независан од спољног контекста, али и изузетно тежак за нормативизацију.

У Београду се од 19-22. октобра ове године одржала међународна филозофска конференција „Београдски аналитички форум“ (BAF) на тему нормативности, а следећег викенда одржаће се и радионица (BAF+) која треба да се бави управо нормативношћу у уметности. Међу излагачима на овом естетичком делу конференције биће и данашњи гости „Гозбе“ – филозоф Уна Поповић и мултидисциплинарни уметник Срђан Шаровић – са којима ћемо имати прилике да размотримо нека од ових вечних питања о вредновању уметности и аксиолошком утемељењу уметничког дела.

Аутор Гозбе: Никола Танасић