Француска романса

Познат је појам руске романсе, а шта је то француска романса – можете сазнати у емисији Време музике у којој ће о овој врсти песме говорити Силви Нисефор, певачица, сопран, доктор музикологије, предавач на универзитетима.

Чућемо и њене интерпретације, а уредница је Горица Пилиповић.
Овај жанр је специфичан за период непосредно после Француске буржоаске револуције ‒ то је време Директоријума, Бонапартиног конзулства и Првог Наполеоновог царства. Романса се данас сматра куриозитетом. Она је, међутим, у своје време била део једног богатог, обимног репертоара који се данас ретко изводи. Историја француске музике тај период посматра као време без нарочитих ремек-дела.

Шта је романса? То је, наравно, песма написана за глас уз инструменталну пратњу. Њен претходник је шпански романсеро, као и дворска арија из XVII столећа, а порекло би могла да води још из средњег века, односно из уметности трубадура и трувера. Уопштено говорећи, ради се о строфичној песми која може да садржи и рефрене, а између су инструментални риторнели. Она се ширила у аристократским круговима од средине XVIII века, да би њено златно доба био почетак XIX столећа. Пратња се дуго заснивала на шифрованом басу, а потом је била исписивана и најчешће поверавана харфи или клавиру, док тематика у периоду пре Револуције остаје верна несрећној љубави. Тај жанр који се сматра лаким инспирисао је ауторе инструменталне музике, међу њима и великане попут Хајдна и његове симфоније под надимком „Краљица”, затим Моцарта и чувеног лаганог става његовог клавирског концерта у де-молу, те коначно Бетовена и његових романси за виолину и оркестар.