Берлински конгрес и ''српско питање''

Тачно пре сто четрдесет пет година Србија је стекла пуну независност и постала међународно призната држава. Била је то једна од неколико најважнијих одлука Берлинског конгреса, последњег таквог скупа великих сила у 19 веку. У финишу Велике источне кризе Берлински мир прекомпоновао је Балкан и југоисточну Европу. Србија, Црна Гора и Румунија стекле су независност, Велика Британија је добила право да запоседне Kипар а Аустро-Угарска да окупира Босну и Херцеговину.

Све се одиграло на размеђу епоха и у завршној, декадентној, фази Отоманског царства а после серије устанака и ратова на балканским просторима између 1875. и 1878. године. Са националном и ослободилачком решеношћу и кнежевина Србија ризиковала је вишедеценијски мир настојећи да од објекта постане субјект европског поретка. Ипак укрштени и супротстављени интереси великих европских царстава и даље су се преламали преко тежњи малих народа и њихових амбиција.

Независност је на Берлинском конгресу 13. јула 1878. коначно освојена. Неколико недеља потом у Београду је и одушевљено прослављена али велика идеја уједињења остала је отворена. Неки су славили а неки и жалили! Kако се Берлински конгрес одиграо, какве је последице имао и колико је утицао на дугорочну српску будућност за Речено и прећутано говоре Историчари, дипломата и академик Славенко Терзић и универзитетски професор и политичар Чедомир Антић.

Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.