Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке

„Великом сеобом Срба 1690. у Сентандреји је поново ојачао српски живаљ који је на тај простор први  пут насељен још у 15. веку, када је краљ Сигмунд даривао Сентандреју српском деспоту Стефану Лазаревићу. Срби су у Сентандреји створили духовни и политички, а затим војни и културни центар. На новим просторима Срби су у сталној борби за очување идентитета. Нација се поистовећује са православном вером, а окупљање под окриљем цркве питање је опстанка. У тим околностима, књижевност и уметност у служби су вере и цркве. Школа је институција која припрема и васпитава вернике првенствено за живот у црквеној заједници. Због бојазни од унијаћења, све је у сталној борби против новина. Ипак, млађи људи, школовани на Западу, чине „квасац који ствара врење" и западноевропски утицаји полако продиру у српску културу...

Један од најзначајнијих сведока ових бурних времена, која су у великој мери обликовала српски језик и културу, јесу стари рукописи. Део тих споменика културе чува се у Библиотеци Српске православне епархије у Сентандреји. Ова библиотека, после хиландарске, друга је по величини и значају ван граница Србије. Чини је око 30000 свезака књига и периодике, сакупљених из четири библиотеке: манастира Грабовца, легата будимских епископа Арсенија Стојковића и Георгија Зупковића и Епархијске библиотеке. Под заштитом је Министарства за културу Мађарске, а ради под патронатом библиотеке Сечењи у Будимпешти." (Из монографије „Знано буди - Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке"; Милеса Стефановић-Бановић)

Гошћа овонедељне Ризнице је др Милеса Стефановић Бановић, виши научни сарадник Етнографског института САНУ, а повод за наш разговор је њена нова монографија: „Знано буди - Записи у српским рукописима Сентандрејске збирке".

Аутор и водитељ Душанка Зековић.