Читај ми!

Војвода Вук ‒ култура сећања

Саговорници: Александар Растовић и Драгољуб Кочовић

Тачно пре једног века, у септембру 1923. године, са српског војничког гробља  Зејтинлик, код Солуна, посмртни остаци Војводе Вука пренети су у Београд. То је, како сведоче савременици, био догађај од „националног значаја”. После опела у Саборној цркви и опроштајног говора, са балкона Народног позоришта, војвода је последњи пут испраћен и сахрањен на Новом гробљу.

Војвода Вук био је високи официр српске војске, четовођа и четнички војвода у периоду  „Анексионе кризе”, у балканским и у Првом светском рату. Познат је као командант „српске добровољачке војске” односно Добровољачког одреда у Великом  рату. Учествовао је и у свим великим биткама балканских ратова. Савременици су га описивали као „јунака вредног дивизије”. Постао је легенда и пре него што је страдао, у борби са Бугарима, пред крај 1916. године.

Војвода Вук данас има споменик у Београду и Нишу, улицу у главном граду, а у току је акција за обнављање његове куће у Сјеници где је рођен као Војин Поповић. Ово подсећање у ствари је део приче о култури сећања на ослободилачке ратове од 1912. до 1918. године. О томе говоре историчар,  професор Александар Растовић и Драгољуб Кочовић, председник Одбора за обнављања родне куће Војводе Вука у Сјеници.

Аутор емисије је Радован Пантовић.

 

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње